U okviru projekta DanubeChance 2.0 čiji je cilj pomoć preduzetnicima kojim je potrebna druga šansa organizovana su okupljanja u vidu poslovnih doručaka u tri grada u Srbiji – Kruševcu, Beogradu i Subotici. Izborom mesta održavanja trudili smo se da obuhvatimo što veću teritoriju Srbije, ali i obradimo specifičnosti svakog regiona u ovoj oblasti.
Svrha poslovnih doručaka bila je da se unapredi interaktivna razmena nacionalne platforme za regulisanje oblasti preduzetništva druge šanse. Diskusije su obuhvatile primere dobre i loše prakse pružanja podrške preduzetnicima druge šanse, odgovarajuće zakonodavne niše kao i načine poboljšanja instrumenata regionalne politike u ovom polju. U okviru tematskih savetodavnih grupa za prestruktuiranje i pomoć preduzećima analizirani su dostupni alati kako bi se na najbolji način unapredili instrumenti regionalne politike uz poštovanje regionalnih prilika i uz uključivanje svih zainteresovanih strana.
Pored 47 predstavnika preduzeća susretima su svoj doprinos dali i predstavnici Privredne komore Srbije, poslovni savetnici, predstavnici Ministarstva ekonomije, kao i predstavnici mikro o makro finansijskih institucija.
Uz uspešnu prezentaciju proj
ekta DanubeChance 2.0 glavne teme i aktivnosti obuhvaćene planom poslovnog doručka bile su modeli za prevazilaženje poslovnih poteškoća, postojeći zakonodavni okvir za ponovno pokretanje poslovanja, tehnike održivog poslovanja preduzeća – mehanizmi / alati ranog upozoravanja, pristupi finansiranju za ponovno pokretanje, mogući modeli poboljšanja instrumenata politike o drugoj šansi u preduzetništvu, kao i dobre i loše prakse vezane za pošteno neuspešno poslovanje.
Organizovane su i interaktivne radionice sa relevantnim zainteresovanim stranama: kako prepoznati poslovne poteškoće, šta možemo da naučimo od neuspeha, koji su glavni izazovi sa kojima se suočavamo nakon ponovo pokrenutog poslovanja.
Zaključak učesnika sa sva tri održana doručka jeste da postojeći zakonodavni okvir nije dovoljna podrška za ponovno pokretanje posla, posebno kada je reč o instituciji bankrota ali i nedostatak znanja i veština koje se odnose na upravljanje poslovanjem, posebno finansijskim upravljanjem, dosta usporava proces oporavka poslovanja. Takođe, postoji potreba za proširenjem institucionalnih kapaciteta u sprečavanju mera, posebno za kompanije koje se suočavaju sa finansijskim teškoćama kako bi se nadomestio njihov unutrašnji kapacitet ponovnog pokretanja vezan za finansiranje pismenosti i promenu strategije kada se suoče sa teškim situacijama.
